Luis Britto García
Causó conmoción mediática un robot que parecería haber pasado
exitosamente el test de Turing al producir mensajes difícilmente diferenciables
de los que emite un ser humano.
Mecanismos informáticos nos suplantan progresivamente. Cajeros
automáticos desplazan a sus homólogos biológicos; dispositivos cibernéticos
conducen autos, aeroplanos y drones; analistas
artificiales diagnostican enfermedades o interpretan documentos jurídicos con
mayor precisión que sus colegas biológicos.
Las máquinas redactan, componen música, elaboran gráficas e incluso vencen en ajedrez al
campeón mundial del juego ciencia. Incrementan su velocidad y capacidades de
manera vertiginosa y exponencial, mientras que las nuestras permanecen
estáticas.
Los analistas anticipan que durante esta década la informatización hará
desaparecer más del 40% de los puestos de trabajo. Como deploró el elegante Oscar Wilde en su medular
ensayo “El alma del hombre bajo el socialismo”: “Hasta el presente el hombre ha sido, hasta un cierto punto, el
esclavo de la maquinaria, y hay algo trágico en el hecho de que en cuanto un
hombre inventa una máquina para hacer su trabajo, comienza a morir de hambre” (https://www.marxists.org/reference/archive/wilde-oscar/soul-man/).
Ello podría dar lugar a tres futuros. El primero de ellos es el de la
obsolescencia del ser humano.
En efecto, en un mundo capitalista donde el 1% de la población posee el 50% de la riqueza, y
el 10% posee el 88%, la inmensa mayoría
que no es propietaria de medios de producción y vive de la venta de su fuerza
de trabajo devendrá inútil en cuanto las máquinas desempeñen sus labores de forma
más rápida, barata y eficiente.
El capital ha esclavizado pueblos, exterminado naciones, desencadenado
genocidios sin más objetivo que obtener dividendos. ¿Que hará con una fuerza laboral suplantada
por mecanismos que no exigen salarios?
En un sistema donde el beneficio es el bien supremo, la existencia humana
no tiene valor contable. La masa inútil para producir plusvalía será exterminada
por la violencia o la exclusión del circuito de trabajo, salario y consumo.
El mundo devendrá un campo de diversiones donde esclavos mecánicos laborarán
para una oligarquía de propietarios integrada apenas por el 10 o el 1% de lo
que fuera alguna vez la población mundial.
El exterminio de la mayoría de la humanidad resolverá además para la
élite los problemas de la contaminación, la inestabilidad política y
social y el progresivo agotamiento de
los recursos naturales.
El segundo futuro potencial es el de la progresiva fusión del ser humano
con la maquinaria, llamado transhumanismo. Aceptamos en nuestro cuerpo
prótesis, válvulas, marcapasos. Podríamos integrar órganos y funciones
informáticas hasta desdibujar límites entre lo artificial y lo natural. Pero nuestra
disponibilidad de implantes sería paralela a la capacidad de comprarlos: ello generaría
oligarquías, proletariados y extinción de los menos informatizados.
El tercer futuro posible es la
afirmación de que la vida humana es un
valor en sí misma, independiente de su rentabilidad o tasa de beneficio o de su
capacidad para rendir trabajo alienado en un mundo ajeno.
Para conquistarlo, la humanidad debe arrebatar fuerzas productivas y medios
de producción a la ínfima minoría capitalista que actualmente los acapara, y
disfrutar entre todos
de
los frutos que el trabajo social de todos ha creado para todos.
Como también sentó Oscar Wilde en el citado ensayo: “Socialismo,
comunismo, o como lo queramos llamar, al convertir propiedad privada en riqueza
pública, y sustituir la competición por la cooperación, restaurará la sociedad
a su debida condición de un organismo íntegramente sano, y asegurará el
bienestar material de cada miembro de la comunidad. De hecho, dará a la vida su
adecuada base y su entorno adecuado”.
Una sociedad en la cual el uso social avanzado de medios de producción
automatizados cumpla el hasta ahora frustrado propósito de proveer a todos de
los medios necesarios para la subsistencia nos libraría de la esclavitud del
trabajo alienado, la miseria, la ignorancia y el hambre.
Citemos de nuevo a Wilde: “En el presente, las máquinas compiten con el
hombre. Bajo las condiciones adecuadas, las máquinas servirán al hombre. No hay
duda de que es éste el futuro de la maquinaria, así como los árboles crecen
mientras el campesino duerme, la Humanidad se divertirá, o disfrutará del ocio
cultivado –el cual, y no el trabajo, es la finalidad del hombre- o hará cosas
hermosas, o leerá cosas bellas, o simplemente contemplará el mundo con
admiración y delicia, mientras las maquinarias harán todo el trabajo necesario
y desagradable”.
Esta sociedad otorgará tiempo libre para enfrentar nuestros verdaderos
problemas: el sentido de la existencia, los límites del conocimiento, nuestra pertinencia cuando todas las tareas que nos
hicieron humanos sean desempeñadas con mayor eficacia por máquinas.
Tal situación parece abrir un abismo, así como la invención de la
fotografía en 1824 pareció hacer inútil a la pintura y a los
artistas plásticos.
Ello sin embargo los desafió a plasmar todo lo que la cámara no podía
hacer: al principio el color, con el Impresionismo. Luego, la representación de
la locura y los sueños, con el Dadaísmo
y el Surrealismo. En fin, el retrato de las Ideas Puras, con el cubismo, el
abstraccionismo y el Op Art, y el de las emociones, con el Expresionismo. Todo
el arte moderno nace de la respuesta ante una máquina que amenazó con hacer
superflua la figuración.
La doctrina del capitalismo tardío –la postmodernidad oficial- amenaza
anular la Filosofía, la Razón, la
Historia, el Progreso, la Política, el Compromiso, la Ética, la Estética,
tildándolos de “meta relatos” sin sustancia, pues el valor único de las cosas
sería su cotización en el mercado.
Pero sólo fuera del mercado son relevantes militancia, Lógica, Física, Matemática, Estética, Literatura, Ciencia, Amor.
Decía Marx que vivimos en la
prehistoria, y que sólo después de que el socialismo nos libere del
trabajo alienado entraremos en el Reino de la Libertad y comenzará la verdadera
Historia humana.
No estamos ante el abismo, sino ante el Renacimiento.
AGOTADA LA EDICIÓN IMPRESA EN LAS LIBRERÍAS,
OBSEQUIAMOS AL LECTOR LA VERSIÓN DIGITAL DE
MI ÚLTIMO LIBRO DE RELATOS:
CONSULTE TAMBIÉN:
http://luisbrittogarcia.blogspot.com
https://www.instagram.com/abrittom/?hl=es-la
https://brittoandrea.blogspot.com/
VEA EN YOUTUBE:
Discurso a Europa del Cacique Guaicaipuro Cuatemoc
https://www.youtube.com › watch
LA PLANTA INSOLENTE: VENEZUELA CONTRA SEIS IMPERIOS (Cómo Venezuela ganó la Guerra de Cuarta Generación en el siglo XX)
https://m.youtube.com/watch?v=cU2GmdHF06s
DIRECCIÓN: Román Chalbaud GUIÓN: Luis Britto García
INAUGURAMOS PÁGINA WEB:
COMO MUCHOS DE MIS LIBROS ESTÁN AGOTADOS, CON LA INVALORABLE COLABORACIÓN DE RAFAEL PIRE CORDERO INAUGURAMOS LA PÁGINA WEB:http://www.desdelpatio.org/britto
DONDE EL LECTOR ENCONTRARÁ LOS SIGUIENTES TÍTULOS:
RAJATABLA/
PARA REPOTENCIAR NUESTRA CONSTITUCIÓN
TODO EL MUNDO ES VENEZUELA/
LA CIENCIA, FUNDAMENTOS Y MÉTODO /
CONCIENCIA DE AMÉRICA LATINA/
AMÉRICA NUESTRA, INTEGRACIÓN Y REVOLUCIÓN, TOMOS I Y 2./
DEMONIOS DEL MAR: PIRATAS Y CORSARIOS EN VENEZUELA, 1528-1727 /
DICTADURA MEDIÁTICA EN VENEZUELA /
LA MÁSCARA DEL PODER: DEL GENDARME NECESARIO AL DEMÓCRATA NECESARIO /
LA LENGUA DE LA DEMAGOGIA: DE LA CONCERTACIÓN POPULISTA A LA EXPLOSIÓN SOCIAL/
EL IMPERIO CONTRACULTURAL: DEL ROCK A LA POSTMODERNIDAD
PARA REPOTENCIAR NUESTRA CONSTITUCIÓN
EL PROYECTO SECRETO DE CONSTITUCIÓN, con comentarios de Luis Britto García
DESCARGUE OTROS LIBROS DE LUIS BRITTO EN INTERNET:
Abrapalabra: |
|
https://mariainescarvajal.files.wordpress.com/2011/03/rajatabla.pdf
Maraña: http://www.elperroylarana.gob.ve/libros/marana/
Dictadura Mediática en Venezuela: www.minci.gob.ve
http://www.corneta.org/No_14/corneta_dictadura_mediatica_
El Imperio Contracultural: del Rock a la Postmodernidad:
http://lhblog.nuevaradio.org/b2-img/ElImperioContracultural.pdf
http://www.lajiribilla.co.cu/pdf/libroimperiocont.html
https://iaedenzulia.files.wordpress.com/2013/02/el_
La invasión paramilitar: Operación Daktari:www.minci.gob.ve
Socialismo del Tercer Milenio: tercer-milenio.pdf
https://web.archive.org/web/20130509143451/http://www.
monteavila.gob.ve/mae/pdf/socialismo-tercer-milenio.pdf
La Ciencia: Fundamentos y Método
"http://editorialubv.files.wordpress.com/2013/05/libro-la-ciencia-fundamentos-y-mc3a9todo.pdf"
El pensamiento del Libertador: Economía y Sociedad:
http://blog.chavez.org.ve/temas/libros/pensamiento-libertador/
La máscara del Poder:
http://www.minci.gob.ve/wp-content/uploads/downloads/2013/01/la_mascara_del_poderbrittoco.pdf
La lengua de la Demagogia:
http://www.minci.gob.ve/wp-content/uploads/downloads/2013/01/la_lengua_de_la_demagogiabrit.pdf
AGRADECEMOS A RATKO KRSMANOVIC LA TRADUCCIÓN AL RUSO Y REPUBLICACIÓN DE LA ENTRADA ANTERIOR EN SU PRESTIGIOSO BLOG OBJEKTIV
Луис Брито Гарсија
Доктрина касног капитализма – званичне постмодерности – прети да поништи филозофију, разум, историју, напредак, политику, посвећеност, етику, естетику, називајући их „мета причама“ без садржаја, јер би јединствена вредност ствари била њихова тржишна цена...
Робот који је изгледа успешно прошао Тјурингов тест стварајући поруке које је тешко разликовати од оних које емитује људско биће изазвао је пометњу у медијима.
Компјутерски механизми нас прогресивно замењују. Банкомати замењују своје биолошке парњаке; кибернетички уређаји покрећу аутомобиле, авионе и дронове; Вештачки аналитичари дијагностикују болести или тумаче правне документе прецизније од својих биолошких колега.
Машине пишу, компонују музику, праве графиконе и чак побеђују светског шампиона у научној игри у шаху. Они повећавају своју брзину и способности на вртоглав и експоненцијалан начин, док наши остају статични.
Аналитичари предвиђају да ће током ове деценије компјутеризација довести до нестанка више од 40 одсто радних места. Као што је елегантни Оскар Вајлд осудио у свом кључном есеју „Душа човека у социјализму“: „Човек је до сада био, у извесној мери, роб машинерије, и има нечег трагичног у чињеници да је у чим човек измисли машину да ради свој посао, он почиње да гладује”(https://www.marxists.
Ово би могло довести до три будућности. Први од њих је застарелост људског бића.
Заиста, у капиталистичком свету где 1% становништва поседује 50% богатства, а 10% поседује 88%, огромна већина која не поседује средства за производњу и живи од продаје своје радне снаге постаће бескорисна чим јер машине обављају своје задатке брже, јефтиније и ефикасније.
Капитал је поробио народе, истребио нације, покренуо геноцид без другог циља осим да добије дивиденде. Шта ће он са радном снагом замењеном механизмима који не захтевају плате?
У систему где је профит врховно добро, људско постојање нема књиговодствену вредност. Бескорисна маса за производњу вишка вредности биће истребљена насиљем или искључењем из круга рада, надница и потрошње.
Свет ће постати игралиште где ће механички робови радити за олигархију власника коју чини једва 10 или 1% онога што је некада било светско становништво.
Истребљење већег дела човечанства ће за елиту решити и проблеме загађења, политичке и друштвене нестабилности и прогресивног исцрпљивања природних ресурса.
Друга потенцијална будућност је прогресивна фузија људског бића са машинама, названа трансхуманизам. У своје тело прихватамо протезе, залиске, пејсмејкере. Могли бисмо да интегришемо органе и компјутерске функције да замаглимо границе између вештачког и природног. Али наша доступност имплантата била би паралелна са могућношћу да их купимо: то би створило олигархије, пролетаријате и изумирање мање компјутеризованих.
Трећа могућа будућност је потврда да је људски живот вредност сам по себи, независно од његове исплативости или стопе профита или од његове способности да обавља отуђени рад у туђем свету.
Да би га освојило, човечанство мора да отргне производне снаге и средства за производњу од сићушне капиталистичке мањине која их тренутно монополизује и да ужива међу свим плодовима које је друштвени рад свих створио за све.
Као што је Оскар Вајлд такође навео у поменутом есеју: „Социјализам, комунизам, или како год да га назовемо, претварањем приватне својине у јавно богатство и заменом конкуренције сарадњом, вратиће друштво у одговарајуће стање потпуно здравог организма, и обезбедиће материјално благостање сваког члана заједнице. У ствари, то ће животу дати праве темеље и одговарајуће окружење."
Друштво у којем напредна друштвена употреба аутоматизованих средстава за производњу испуњава дотад фрустрирану сврху обезбеђивања свих неопходних средстава за живот ослободило би нас ропства отуђеног рада, беде, незнања и глади.
Хајде да поново цитирамо Вајлда: „У овом тренутку, машине се такмиче са човеком. Под правим условима, машине ће служити човеку. Нема сумње да је то будућност машина, као што дрвеће расте док сељак спава, Човечанство ће се забављати, или уживати у култивисаној доколици – која је, а не рад, сврха човека – или ће лепе ствари, или читајте лепе ствари, или једноставно гледајте у свет са дивљењем и одушевљењем, док машинерија обавља све потребне и непријатне послове.
Ово друштво ће нам дати слободно време да се суочимо са својим стварним проблемима: смислом постојања, границама знања, нашом релевантношћу када све задатке који су нас учинили људима ефикасније обављају машине.
Чини се да таква ситуација отвара амбис, баш као што је проналазак фотографије 1824. године чинило сликарство и пластику бескорисним.
То их је, међутим, изазвало да сниме све оно што камера није могла: у почетку, боју, импресионизмом. Затим, представа лудила и снова, са дадаизмом и надреализмом. Коначно, портрет Чисте идеје, са кубизмом, апстракционизмом и оп артом, и портрет емоција, са експресионизмом. Сва модерна уметност се рађа из одговора на машину која је претила да учини фигурацију сувишном.
Доктрина касног капитализма – званичне постмодерности – прети да поништи филозофију, разум, историју, напредак, политику, посвећеност, етику, естетику, називајући их „мета причама“ без садржаја, јер би јединствена вредност ствари била њихова тржишна цена.
Али само ван тржишта релевантни су милитантност, логика, физика, математика, естетика, књижевност, наука, љубав.
Маркс је рекао да живимо у праисторији и да ћемо тек пошто нас социјализам ослободи отуђеног рада ући у Царство слободе и почети права људска историја.
Нисмо ми пред понором, већ пред ренесансом.
